Veliki povratak srpske građevine |
| 8.6.2011 |
| Zamislite da neka domaća kompanija danas ugovori posao izgradnje kompleksa hotela u nekoj dalekoj, egzotičnoj zemlji. Da na gradilište povede hiljadu i po naših radnika i stručnjaka, obezbedi im smeštaj i hranu, i omogući im da posle svega dve ili tri godine zarade za stan u Beogradu. Zamislite da deo svog kolača imaju i domaći proizvođači građevinskog materijala, elektropostrojenja, mašinska, hemijska i drvna industrija. Da na daleki put krenu i naši prozori, keramičke pločice i sanitarije, radijatori, nameštaj i bela tehnika, parket, tepisi i zavese... I zamislite da ovakvih gradilišta imamo na desetine širom sveta. Da li bismo i tada govorili o besparici, nedostatku posla, ekonomskoj krizi i svemu drugom što karakteriše našu svakodnevicu? Iako ova priča podseća na daleku budućnost, reč je o bliskoj prošlosti. Ne tako davno, jugoslovenska građevinska operativa je bila jedna od najpriznatijih u svetu, a najzapaženije mesto su imala srpska preduzeća. „Energoprojekt", „Komgrap", „Planum", „Rad", „7. juli", „Mostogradnja" i „PIM" samo su neki od giganata koji su svake godine državi obezbeđivali ogroman devizni priliv. Tadašnje građevinarstvo donosilo je barem tri puta više deviza od turizma, a danas samo Hrvatska od stranih gostiju zaradi desetak milijardi evra. Može li se takvo vreme vratiti? Stručnjaci su optimisti. Najava da će tokom narednog meseca biti formiran konzorcijum građevinskih firmi iz Srbije i Hrvatske podgrejala je nade građevinara da će povratiti nekadašnju slavu, da će se vratiti vreme kada je ova privredna delatnost ostvarivala najveći profit u regionu. Moamer el Gadafi, predsednik Libije, dobro se seća jugoslovenskih firmi koje su radile u njegovoj zemlji i spreman je da samo u izgradnju stanova, koju bi realizovali naši neimari, uloži neverovatnih 50 milijardi dolara! I dok zvaničnici obe zemlje najavljuju da će pokušati zajednički da stvore uslove za novu ekspanziju, građevinari se sa ponosom prisećaju vremena kada su radili širom sveta. "Poslove smo dobijali u najoštrijoj konkurenciji i svuda ostavljali neizbrisiv trag", seća se Ratomir Todorović, generalni direktor „Planuma" i jedan od doajena srpskog građevinarstva. "Nadzor nad našim radovima vršile su američke, britanske i druge svetske kompanije, a ono što su od nas tražili često je prevazilazilo ustaljene standarde. Stalno smo bili pod lupom, ali nam je to veoma koristilo. Pratili smo svetske trendove i tehnologiju, trudili se da pružimo vrhunski kvalitet. I danas mojim inženjerima objašnjavam da je najjeftinije da se gradi kvalitetno, jer tada ne morate da se vraćate i ispravljate sopstvene greške", kaže on. „Planum", koji je nedavno obeležio 63 godine postojanja, pročuo se u svetu po niskogradnji. Tokom proteklih decenija izgradili su širom sveta četrdesetak aerodroma i vojnih baza, 220 kilometara autoputeva, 1.500 kilometara magistralnih i regionalnih puteva, stotinak kilometara železničkih pruga... Bušili su tunele, nasipali brane, gradili su skloništa za avione, a radove su izvodili u Rusiji, Iraku, Libanu, Kuvajtu i brojnim afričkim zemljama. "U srećno doba upošljavali smo 3.500 radnika, a danas jedva hiljadu. Sem toga, gde god da smo radili, angažovali smo i domaću radnu snagu, koja je često bila i desetostruko brojnija od naših stručnjaka. Korist su imale i domaće firme, jer smo u Jugoslaviji kupovali mašine, opremu i kamione, a ostvareni profit, meren u milijardama dolara, bio je najmanje tri puta veći od prihoda ostvarenog u turizmu. Plašim se da su ta vremena daleko za nama", kaže Todorović. Goran Rodić, sekretar za građevinarstvo u Privrednoj komori Srbije, daleko je veći optimista. Nekadašnji stručnjak „Komgrapa", „Geneksa" i drugih poznatih firmi, veruje da imamo šansu, ali ne i mnogo vremena. |